Početna za: ZLATO, Au  

SPOJEVI, DOBIVANJE I UPORABA

Dobivanje zlata:

Najstariji postupak dobivanja zlata je ispiranje zlatonosnog kamenja i pijeska pri čemu se zlatne ljuščice zbog svoje velike specifične težine brže istalože od lakših popratnih tvari.

Kod suvremenih postupaka zlato se iz primarnih i sekundarnih nalazišta može dobiti amalgamizacijom ili, kao i srebro, cijanidnim postupkom. Kod ovog postupka prethodno smrvljena ruda temeljito se obradi vodom i živom pri čemu se velik dio zlata amalgamira živom uz istovremeno nastajanje grubozrnatog zlatonosnog mulja. Iz nastalog zlatnog amalgama živa se oddestilira zagrijavanjem i regenerira kondenziranjem u hladioniku, a preostalo sirovo zlato tali se u grafitnim loncima.

U cijanidnom postupku ruda se prvo usitni do finoće mulja, a zatim se zgusne u dekantatorima do sadržaja 50-60% vode i obradi 0,1-0,25%-tnom otopinom kalijeva ili natrijeva cijanida uz snažno miješanje i provjetravanje komprimiranim zrakom. Pritom kisik oksidira zlato koje odlazi u otopinu kao kompleksni cijanid:

4Au(s) + 8CN- + O2(g) <-> 4Au(CN)2- + 4OH-

Iz dobivene lužnate otopine zlato se istaloži redukcijom pomoću cinka:

2Au(CN)ˇ2^- + Zn(s) + 3OH- <-> 2Au(s) + 4CN- + Zn(OH)ˇ3^-

Manje količine zlata dobivaju se i iz anodnog mulja koji zaostane nakon elektrolitske rafinacije bakra i srebra. Pri tome se anodni mulj rafinira elektrolitskim postupkom. Kao elektrolit služi otopina tetrakloroauratne(III)- kiseline, za anode se koriste blokovi sirovog zlata, a za katode fini zlatni lim (legura Au - Ag). U tijeku elektrolize na katodi se izlučuje zlato čistoće 99,98 %.


Svojstva i upotreba zlata:

Zlato je plemenit metal sjajne žute boje i ima plošno centriranu kubičnu strukturu. Veoma je mekano i podatno, a uz to vrlo žilavo pa se može izvlačiti u najfinije žice ili listiće izvanredno male debljine ( 0,00001 mm) koji propuštaju modrozelenu svjetlost. Dobar je vodič topline i elektriciteta. Na zraku je apsolutno stabilno i s kisikom se ne spaja ni na kojoj temperaturi. Otapa se samo u jakim oksidansima, tj. u zlatotopci i u tvarima koje daju komplekse, kao npr. otopina kalijevog cijanida. U prirodi se javlja samo jedan stabilni izotop 197 Au, a postoji i šesnaest prirodnih radio aktivnih izotopa. Radioaktivni izotop 198Au, s vremenom poluraspada 2,67 dana, koristi se u medicinskoj radioterapiji za tretiranje kancero- genih tumora.

Za upotrebu čisto zlato je premekano pa se legira sa srebrom i bakrom. Količina zlata u tim legurama iskazuje se u karatima, a čisto zlato ima 24 karata. Drugi način iskazivanja čistoće zlata je u promilima (tisućinkama) mase zlata (čisto zlato je 1000). Ove legure zlata upotrebljavaju se za izradu ukrasa, nakita i novca te u zubarskoj protetici. Zlato se još upotrebljava za bojenje stakla i porculana (zlatno rubinsko staklo), kao sastojak industrijskih lemila i za lemljenje legura. Za najkvalitetnije električne vodove i kontakte električnih instrumenata i specijalnih uređaja također se koristi zlato, bilo kao element ili kao nanos na manje plemenitom metalu ili leguri.


Spojevi zlata:

Zlato pravi spojeve u kojima ima oksidacijski broj +1 +2, +3 i +5. U oksidacijskom stanju +5 postoji samo u spoju s fluorom (AuFs), stanja +2 nalaze se samo kompleksima sa S-ligandima. Ostali spojevi (oksidacijskog broja +1 i +3) termički su relativno nestabilni i zagrijavanjem se lako raspadaju pri čemu zaostaje čisto zlato. Spojevi u kojima je zlato jednovalentno (Au+) mogu postojati u vodenim otopinama samo ako su netopljivi ili se nalaze vezani u kompleksnim ionima, kao što su:

zlatovi(I)-halogenidi (AuBr, AuI i AuCl), zlatov(I)-hidroksid (AuOH), zlatov(I)-oksid (Au2O), halogeno-kompleksi (AuXˇ2^-), cijano-kompleksi (KAu(CN)2) i drugi.

-Halogenidi zlata postoje kao (III)-halogenidi (AuX3, gdje je X = Cl, Br ili I) koji su kemijski vrlo slični (jedino fluorid može postojati kao pentafluorid) ili kao (I)-halogenidi (AuX). (III)-halogenidi imaju plošnu dimeričku strukturu, a (I)-halogenidi obično dolaze kao linearni kompleksi s fosfinima i CO. Zlatov(III)-klorid (AuCl3) i bromid (AuBr3) otapanjem u vodi hidroliziraju i daju AuCl3OH- i AuBr3OH-, dok AuI3 nije topljiv. Klorid i aurokloridna kiselina HAuCl4 najčešći su i najvažniji spojevi zlata. Kiselina se koristi u fotografskoj tehnici za toniranje slika na emulziji sa srebro-nitrata. 
-Zlatov(III) oksid (AU2O3) jedini je oksid zlata. Nije termički stabilan i već pri 200°C se raspada.

-Zlato se nalazi u sastavu nekih farmaceutskih spojeva koji se koriste u terapiji artritisa.

 Početna za: ZLATO, Au